Поштована Председнице Владе,
Престанком примене Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, усклађивање пензија вршиће се у складу са одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Обавезност усклађивања пензија са инфлацијом је основ пензијског система. Таква обавеза, је прописана чланом 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, а има за циљ да заштити вредност пензија од инфлаторних утицаја. Да нема овакве регулативе, пензијски систем би могао бити урушен, под инфлаторним утицајима, а што практично показује и инфлаторни утицај у Р. Србији у периоду од 01. априла 2012. године, па све до децембра 2015. године, који је довео до урушавања вредности пензија. У том периоду инфлација је кумулативно повећана за 15,6%, тако да је смањена реална вредност пензија и њихова куповна моћ за 10,6%, јер су пензије номинално усклађене само за 5%. Током 2016 и 2017. године када се говори о повећању пензија за 1,25% и 1,50% стварност је била супротна јер је инфлација у тим годинама била већа а вредност пензија умањена. Повећање пензија од 5% у новембру 2017. године, требало би да покрије текућу инфлацију у 2018. години или уколико инфлација буде нижа, да надокнади део пропуштеног усклађивања са инфлацијом из претходних година.
Поздрављајући чињеницу да Влада Републике Србије и Народна банка Србије путем монетарне и економске политике, током ове и неколико предходних година, одржавају инфлацију на знатно нижем нивоу од 2%-3% годишњег раста. Савез пензионера Србије предлаже да се врате суспендоване одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању о усклађивању пензија са кретањем инфлације у Србији и то два пута годишње (01. априла и 01. октобра) како је регулисано Чланом 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Чланом 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању регулисано је и усклађивање пензија са растом БДП-а уколико је годишња реална стопа раста изнад 4%. Сматрамо да је утврђена стопа од 4% сувише висока и да треба да буде нижа. Чак је и рестриктивни Закон о буџетском систему из децембра 2014. године утврдио стопу од 3%, а не 4% када се ради о усклађивању пензија са БДП-ом.
Законска регулатива о усклађивању пензија са растом БДП-а треба да омогући да и пензионери, као најугроженији грађани Србије, треба да осете бољи живот у наредном периоду.
Одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању које се односе на утврђивање висине пензије приликом остваривања права на пензију, као и одредбе Закона које се односе на усклађивање пензија са инфлацијом, у потпуности су сагласне са законским одредбама земаља чланица Европске уније. Такође постоји потпуна сагласност да су пензије остварене путем обавезног пензијског система Србије и европских земаља, својина пензионера и да су неотуђиво заштићена права сваког пензионера. Из наведених разлога произилази законска обавеза да се све пензије морају усклађивати са кретањем инфлације, а не да се прави разлика и да се пензије чија је висина изнад просечне не усклађују са инфлацијом.
Молимо надлежне државне органе да се поштује усаглашена законска регулатива код усклађивања пензија са инфлацијом јер у супротном дошло би до гомилања финансијских обавеза према пензионерима чије пензије не би биле усклађене, а што би се једног дана морало извршити.
Чланом 76. Закона о пензијском и инвалидском осигурању регулисана је заштита најнижих пензија путем законског утврђивања најнижег износа пензије.
Корисници пензија категорије запослени и самосталне делатности заштићени су на нивоу од 27% просечне зараде без пореза и доприноса остварене у Републици Србији у претходној години. Имајући у виду да најнижи износ пензије за категорију запослени и самосталне делатности у месецу јануару 2018. износи 14.338,72 динара, а да је просечна зарада запослених без пореза и доприноса у 2017. години износила 47.893 динара, проценат од 27 могао би се повећати на 30%, јер ова измена неће захтевати додатна финансијска средства, а законска регулатива била би побољшана.
У Закону о буџетском систему потребно је брисати одредбе које се односе на усклађивање пензија јер је то регулатива Закона о пензијском и инвалидском осигурању. По нашем мишљењу може се задржати одредба из члана 5. Закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему која говори о принципима одговорног фискалног управљања, да се тежи ка учешћу пензија у БДП-у до 11%. Наведена тежња је већ остварена, али је могуће да у 2019. години буде заустављена, можда и на нешто вишем нивоу изнад 11% и то због потребе враћања умањених пензија на законски ниво и потребе усклађивања свих пензија са кретњем инфлације. Међутим, 2020. године и наредних година учешће пензија у БДП-у константно ће се смањивати јер се пензије никада неће усклађивати са укупним реалним растом БДП-а већ само са делом тог раста. Значи, нема никакве бојазни да ће се учешће пензијске потрошње у БДП-у повећавати, већ напротив оно ће се смањивати, што треба искористити да се постепено поправља изузетно неповољан социјални положај корисника пензија.
Верујемо да сте од стране РФ ПИО упознати да корисници пензија чије су пензије умањене применом Закона о привременом уређивању начина исплате пензија масовно подносе захтеве РФ ПИО да им се умањена вредност пензија поврати. РФ ПИО негативно решава наведене захтеве, а затим се корисници пензија обраћају адвокатским канцеларијама које радо прихватају заступање пензионера у судским споровима. Уколико се код домаћег судства наведени захтеви не реше позитивно, обраћање ће се наставити код Међународног суда за људска права.
При разматрању овог питања потребно је имати у виду став Уставног суда Србије из саопштења од 25.12.2015. године, да је пензија остварена у ситему обавезног пензијског осигурања Србије, својина пензионера и да је пензија њихово имовинско право. Посебно треба имати у виду члан 58. Устава Србије који говори да се имовина може умањити али да се надокнађује по тржишној вредности. Према томе одредба из Закона о привременом уређивању начина исплате пензија која говори да су пензије исплаћене по том закону коначне, неће моћи у судским споровима опстати.
Мишљења смо да пензионери као грађани Србије не треба да воде пред домаћим и међународним судом спорове у вези своје неспорне својине и да је потребно ово питање што пре размотрити и на задовољавајући начин решити. Верујемо да у неком средњерочном периоду према програму који би сачинила Влада уз консултације са Савезом пензионера Србије као репрезентативним, могло да се понуди задовољавајуће решење како за буџет Републике Србије, тако и за кориснике пензија чије су пензије четири године умањиване, а ти пензионери су дали далеко највећи допринос у решавању питања јавних финансија и позитивног фискалног резултата.
Очекујемо од Владе Републике Србије, Министарства финансија и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да размотре изнете предлоге уз пуну сарадњу са Савезом пензионера Србије.
С поштовањем,
Председник
Ђуро Перић
Достављено:
- Г-дин Синиша Мали, Министар финансија
- Г-дин Зоран Ђорђевић, Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
