Почетна Вести Како до бржег раста пензија

Како до бржег раста пензија

73

Реално међугодишње повећање ових примања у јануару је било 13,7 одсто

Председник Србије Александар Вучић изјавио је гостујући на РТС-у да није задовољан брзином раста пензија и да ће држава морати више пажње да посвети пензионерима у наредном периоду. „Зато смо имали 56 одсто повећање пензије у претходне две године. Номинално, наравно није 56 одсто. Ја не бих у овом тренутку рекао тачну цифру, али је свакако више од 15 одсто”, рекао је Вучић.

Председник је додао да систем може да издржи тај раст, јер држава све време води рачуна и о дефициту и о стопи јавног дуга у односу на бруто домаћи производ, али и о кредитном рејтингу земље, односно о укупном стању јавних финансија. Вучић је додао да је просечна пензија у Србији значајно виша од оног износа који се приказује, јер просек спуштају пољопривредне пензије. „Имамо проблем, јер нама просек пензија спуштају пољопривредни пензионери који и нису пензионери. То је социјална категорија. Они нису ништа уплаћивали у буџет током свог радног века”, оценио је председник.

Председник је подсетио да пензије нису довољно брзо пратиле раст плата које су у последњих десет година драстично порасле. „Зато хоћу да се према пензионерима опходимо по швајцарској формули да би брже пратили плате”, закључио је Вучић.

Упитани имају ли већ неки предлог како да се убрза раст пензија, а да се не доведе у питању финансијска стабилност, у Министарству финансија за „Политику” кажу да је просечна пензија у јануару ове године износила 45.742 динара и да је за 21 одсто номинално већа у односу на јануар 2023. године.

„Стандард пензионера је значајно већи у реалном износу, с обзиром на то да је реални међугодишњи раст пензија у јануару 2024. године 13,7 одсто. Пензија је у јануару ове године износила 390,4 евра”, кажу у овом министарству.

Проф. др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, каже да је добро што се и поред повећања пензија, које су у последње две године свакако утицале на побољшање стандарда пензионера, наставља са бригом за ову вишемилионску популацију и што се тражи начин да се пензионерима помогне.

„У овом часу је добро што је инфлација у јануару пала на 6,4 одсто и што се рачуна с њеним даљим смањењем, будући да се пензије према актуелној швајцарској формули усклађују делом с растом зарада, а делом с растом цена на мало. Сада треба, дакле, ићи на варијанту да пензије у већој мери почну да прате раст зарада, јер је факат да су примања најстаријих спорије расла у протеклом периоду. На тај начин ће се остварити и тај најављени износ пензије од 640 евра до 2027”, каже Савић.

Он додаје да представници пензионерских организација чекају конституисање нове владе и наставак социјалног дијалога по узору на досадашњи који је помогао и држави и пензионерима да се нађе начин и спречи даљи пад пензија.

Важно је да колико год се у наредном периоду буде журило за растом плата да се све креће у оквирима које је аминовао и Међународни монетарни фонд – а то је да пензије не прелазе 11 одсто учешћа у БДП-у. Оне су у међувремену пале на око девет одсто БДП-а, што је јако важно јер се тиме смањују издвајања за исплату пензија. Томе је свакако допринела боља наплата доприноса ПИО фонда, али и већа запосленост.

Уколико учешће пензија падне испод 10 одсто БДП-а, пензије ће се усклађивати само са просечним платама, ако су између 10 и 10,5 процената пензије би се усклађивале половином с потрошачким ценама и половином с просечном зарадом без пореза и доприноса, односно имплементираће се „швајцарска формула”, а ако су између 10,5 и 11 одсто, биће индексиране са стопом инфлације.

Иначе, просечна зарада без пореза и доприноса током 2023. године у просечној заради је учествовала за све категорије пензионера са 44,3 одсто, за пољопривреднике са 19,1 процентом, самосталне делатности 41,6, за запослене 47 одсто. Циљ пензионера јесте да ово учешће пензија у просечној заради не буде испод 50 одсто.

Извор: Политика