Поводом Међународног дана старијих особа, 1. октобра, одржано је више регионалних обележавања градских и општинских удружења пензионера – чланица републичког Савеза пензионера, а централна манифестација је одржана у организацији Републичког фонда ПИО. Конференцију под слоганом „Међугенерацијска солидарност на делу“ је отворио Ивица Дачић, председник Народне скупштине Републике Србије, а о међугенерацијској сарадњи и старима говорили су и проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Драгана Калиновић, директорка РФ ПИО и проф. др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије. Иво Чоловић, директор истраживачке агенције “Цесид“, представио је резултате истраживања које је Фонд ПИО организовао на тему „Утицај пандемије вируса ковид 19 на положај пензионера у Србији“.
Ивица Дачић, председник Народне скупшине нагласио je да организацијом ове манифестације Републички Фонд ПИО даје важан допринос заједничкој посвећености, бризи и потребама старијих, јер као друштво имамо обавезу да се боримо да наши старији живе у окружењу у којем ће бити сигурни, активни и испуњени.
Проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, поручила је да знање и искуство најстаријих представља велики ресурс сваког друштва и основу за напредак.
Драгана Kaлиновић, директорка Фонда ПИО, подсетила је присутне да је Одлуком Владе Републике Србије 2017. година проглашена Годином међугенерацијске солидарности. У протеклом периоду, ова институција, као носилац пензијског система Србије који почива на принципима међугенерацијске солидарности, спроводи бројне активности на унапређењу међугенерацијске сарадње. Такође, подржава и развија међу генерацијама поштовање, разумевање и интегритет, уз предузимање конкретних активности које унапређују ове вредности и жељу да међугенерацијска солидарност постане начин живота.
У име пензионера присутне је поздравио проф. др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије. Констатовао је дастарење има своје изазове, а начин на који се прихватају дефинисаће те изазове као позитивне или негативне, поготову сада када је иза нас пандемијско искуство које још није окончано и које је наметнуло преиспитивање досадашње праксе у овој области. Коронавирус је умногоме променио живот људи на целој планети, па и код нас. Наша најстарија популација, припадници трећег доба или колоквијално групација 65+, и овога пута су се показали као најсавеснији део друштвене заједнице: код поштовања свих прописаних мера заштите, а нарочито вакцинисања.
Однос државе према старијима је, према сазнањима републичке организације пензионера био добар и, у огромној већини, позитивно оцењен. Кроз три пакета помоћи грађанима и привреди за које је издвојено 8 милијарди евра, популацији 65+ је припало по 300 евра у противдинарској вредности по особи преко једнократних финансијских исплата (остале су 2 исплате до краја године и једна фебруара идуће године). Колика су то финансијска издвајања може се видети из најновијих статистичких података РФ ПИО о броју пензионера. Oд укупно 1.678.367 пензионера, у категорији самосталних делатности је 102.077, односно 6,1 одсто, док је пољопривредних пензионера 156.724,односно 9,4 одсто. Највише је пензионера из категорије запослених , 1.418.569 корисника, што је 84,5 процената од укупног броја Држава је, дакле, у епидемиолошким условима, учинила много тога да живот најстаријих буде достојанственији. Такође, повећано је и поверење пензионера у државу, у смислу стварања атмосфере да се може очекивати корекција тзв. швајцарске формуле по принципу да “пензије прате плате“(просечна пензија= 50% раста просечне зараде + 50% раста инфлације).
Досадашња епидемиолошка искуства су показала да је међугенерацијска солидарност у узлазној линији, да је потребна више него икад и да је неопходно размишљати о промовисању међугенерацијског разумевања на свим нивоима и у свим областима. Међутим, треба скренути пажњу јавности да су потребе и права старијих особа, не-ковид пацијената, били у другом плану за време пандемије. У најбољој намери да се старије особе, као високоризична група, заштите од оболевања од ковида 19, што је и постигнуто, старији су доведени у друге здравствене ризике, чиме су ненамерно занемарене њихове потребе, што је некад доводило и до финансијских, психолошких и других проблема. Неопходно је, при новим сличним кризама и ванредним ситуацијама укључити и представнике старијих и њихових старатеља у кризне штабове и на свим нивоима где се доносе одлуке које се тичу и старијих.
Такође, републичка организација Савез пензионера и њен мањински партнер – синдикално удружење пензионера „Независност” су, и у епидемиолошким условима, испољили активизам и били поуздани сарадници Фонда када је реч о друштвеном стандарду пензионера: рехабилитацији најугроженијих пензионерских корисника у бањама о трошку Фонда, расподели солидарно-хуманитарне помоћи, као и организацији културних и спортско-рекративних манифестација покрета Трећег доба Србије на регионалним нивоима којима је обухваћена територија целе Србије.
Закључио је констатацијом да је досадашњи пандемијски ток показао да је држава била на висини задатака, а да је пензионерска популација, као и увек до сада, испољила висок ниво одговорности и савесности у придржавању епидемиолошких мера, што буди оптимизам да ће међугенерацијска солидарност бити у наредном периоду на узлазној линији.
