Пензионери инсистирају да се у закон унесе члан по коме њихова примања не смеју да буду испод 50 одсто просечне зараде, а ако до тога дође, да се ванредно усклађују.
Иако би потврда да нема разлога да се пензије смањују чак ни у случају продубљивања економске кризе, како је пре два дана из Фискалног савета речено нашем листу, требало да обрадује 1,7 милиона пензионера у Србији, они су се нашли у чуду што се уопште помиње смањење њихових примања.
Свесни су, кажу у савезима пензионера Србије и Војводине, последица пандемија вируса корона на привреду и раст БДП-а, али сматрају да не треба да буду на листи оних на које држава у овом часу рачуна да на њима може да уштеди јер су највећи терет претходне економске кризе управо они и поднели тиме што је за велики број њих пензија била и остала умањена.
Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, каже да иницијатива Фискалног савета из 2019. да се пензије усклађују 75 одсто с растом инфлације и само 25 с растом зарада искључиво значи даље обезвређивање пензија, а садашњи просек је 27.775 динара.
– У разговору с пензионерима на локалу схватили смо да они очекују да се садашња швајцарска формула која подразумева усклађивање 50 процената с растом зарада и исто толико с растом инфлације побољша и унапреди како је и обећано пре короне, а не да се уназађује, тиме што ће њихова примања у мањој мери пратити раст зарада – категоричан је Ненадић.
Швајцарска формула је, истиче, донета да би се пензионери повратили од умањених и замрзнутих пензија током пет година, те једино што сада очекују јесте да се у закон унесе и члан који ће прописати да пензије не смеју да падају испод 50 одсто од просечне зараде. А уколико се то догоди, да се аутоматски ванредно усклађују.
– У овом часу учешће просечне пензије у просечној заради је око 47 одсто, а уколико би се ишло на измену формуле 75 према 25, то учешће би додатно пало на око 44 одсто. Дакле, пензије би још више заостајале за платама – истиче наш саговорник.
Он објашњава да би с предложеном изменом усклађивање по основу инфлације раст пензија био већи за око два одсто, а с друге стране, у појединим гранама је забележен раст зараде од седам до 10 одсто, што би пензије требало да испрате усклађивањем с 50 одсто, а не само с 25 процената.
Осим тога наглашавати у овом часу, истиче, да се Фонд ПИО заснива на генерацијској солидарности није примерено јер пензије су зарађено и лично право сваког појединца који је током радног века уплаћивао доприносе у касу фонда.
– Уколико би морало због евентуалног мањка у буџету до кога је довела пандемија да се у овом часу иде на неку измену формуле, то би једино могло да буде да се у неком члану наведе да се 2021. година изузима из обавезе ванредног усклађивања пензија када падну испод 50 одсто просечне зараде. Иначе, све друго би у великој мери обезвредило пензије – истиче он.
Проф. др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, слаже се са свим овим наводима и додаје да пензије никако не треба дирати, нити мењати формулу, поготово ако се зна да велики број пензионера није обештећен ни после четири године од смањења пензија по основу Уредбе о привременом умањењу, коју је влада донела током економске кризе.
Статистика Фонда ПИО, каже Савић, више говори од било чега да су пензије скромне. Просек јануар–јун ове године је 27.775 динара за највећи број најстаријих.
Овог часа до 10.000 динара пензију прима 103.468, од 10.000 до 15.000 – 226.515 пензионера, од 15.000 до 20.000 – 319.585, а од 20.000 до 25.000 динара – 239.224 динара.
Највишу пензију од 100.000 и више хиљада динара прима 4.144 пензионера, а између 90.000 и 100.000 – 6.693 њих. Ту не треба заборавити и на најниже пољопривредне пензије које износе 11.881 динар, а прима их 123.330 пензионера у Србији.