Почетна Вести Укидање пензијског умањења политичко питање

Укидање пензијског умањења политичко питање

344
ПОДЕЛИ

Сви економски параметри, да се закон о умањењу примања пензионера стави ван снаге, одавно су испуњени. – Учешће пензија у БДП пало на 11 одсто, а из буџета се издваја око 30 одсто пара за исплату, па није јасно шта се чека.

Најаве Душана Вујовића, министра финансија, да у овој години очекује привредни раст од три, 3,5 одсто, или можда још више, због натпросечне производње у пољопривредном и енергетском сектору, подгрејало је наду 1,7 милиона пензионера да ће због оваквих прогноза, Закон о привремeном умaњењу пензија коначно бити укинут.

И да ће им се примања убудуће усклађивати два пута годишње с растом инфлације – 1. априла и 1. октобра.

Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а у Скупштини Србије, ову изјаву чита с још више оптимизма, па не искључује могућност ни да се осим ових пет одсто за колико су пензије увећане ове године, пензије до краја године још једном ускладе, мада је и сам свестан да је ових пет одсто више од пројектоване инфлације за ову годину која би требало да износи око три процента.

– Приоритет је да пензије поново почну да се усклађују два пута годишње. Није јасно зашто то већ није урађено од ове године, јер ових пет одсто повећања државу кошта 25 милијарди динара, готово исто толико би коштало и да се пензије ове године усклађују 1. априла и 1. октобра – каже Чолаковић.

Проф. Љубомир Маџар, економиста, не дели овај оптимизам. Напротив. Каже да је велико питање колико ће се најављене пројекције привредног раста остварити. И лане смо имали велика очекивања, а знамо како се година завршила.

– Укидање привремених пензија више је политичко, него економско питање. С економског становишта услови да се овај закон укине већ су постојали. Учешће пензија у БДП-у је пало с 13,5 на 11 одсто, издвајања из буџета су на око 30 процената, а била су и 48 одсто. Дакле, све оно што је тражио ММФ, урађено је, али министру финансија то није био довољно. Значи, чека се политичка одлука, каже Маџар.

Он истиче и да овај привредни раст од 3,5 одсто и не мора да буде у директној вези с укидањем Закона о привременом умањењу пензија, тако да пензионери не треба да гледају само у очекиване пројекције привредног раста.

Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине и потпреседник Савеза пензионера Србије, каже да ће се по ко зна који пут обратити премијерки Брнабић по овом питању, с молбом да јој предоче да, ако и дође до укидања привремено умањених пензија, то неће нарушити финансијску стабилност. Напротив.

– Повећање од пет одсто је номинално, а не реално, што значи да не износи толико, него мање. Али и без обзира на то, држава мора и због себе и због пензионера да укине привремено умањене пензије, јер ће се поновити сценарио војних пензионера којима је због дуга, држава после неколико година, морала да исплати све заостале пензије с каматом. Плус судске трошкове, јер су војни пензионери добили случај на суду. Тада је то државу коштало више од 20 милијарди динара, упозорава Ненадић.

Уколико се то и сада понови, а пензионери већ увелико подносе захтеве ПИО фонду, који ће им послужити као доказ на суду да су оштећени, то ће у збиру бити много већи трошак за државу, од оног да се пензије усклађују два пута годишње, каже он.

Чуди га, напомиње, да ово питање нико не покреће ни у влади ни у Скупштини, а свима је јасно да члан 58 Устава лепо каже да одузета имовина мора сваком појединцу да се надокнади у реалном износу. Како се зна месечно држава само по основу тога што је умањила пензије за око 700.000 пензионера приходује у буџет око 16 милијарди динара.

Аутор: Ј. Петровић-Стојановић

Извор: Политика, 19.01.2018.године