Ако се зна да просечна пензија у просечној заради још није достигла жељених 50 одсто, за најстарије је важно да се цене хране и пића коначно ограниче на дужи рок
Не полаже огромну наду у нови пакет мера за подршку грађанима само први човек Србије Александар Вучић, како је сам и поручио, већ и милионска најстарија популација у земљи. Њих око 1,6 милиона чини се да с нестрпљењем чека да уђу у радњу и купи оно што иначе свакодневно (најосновније) пазари, али по нижим ценама. То се, пре свега, односи на оне најбројније којима је просечна пензија 50.675 динара, али и онима који примају мање од овог износа.
Статистика је неумољива и последњи званични подаци показују да је куповна моћ мерена односом просечне зараде без пореза и доприноса и просечне потрошачке корпе у мају 2025. године благо опала за 0,2 у односу на претходни месец, док је куповна моћ мерена односом просечне зараде без пореза и доприноса и нове минималне потрошачке корпе благо опала за 0,1 у односу на април 2025. године. Нова просечна потрошачка корпа за мај 2025. године износила је 107.396,23 динара и већа је за 225,41 динар од нове просечне потрошачке корпе из претходног месеца. У односу на април 2025. године нова просечна потрошачка корпа већа је за 0,2 одсто. Истовремено је нова минимална потрошачка корпа за мај 2025. године износила 55.869,45 динара и већа је за 122,79 динара од нове минималне потрошачке корпе из претходног месеца, показују званични подаци Министарства трговине.
У односу на април 2025. године, просечна бруто зарада обрачуната за мај 2025. године номинално је била мања за 1,2 одсто, а реално мања за 1,4 процента. За покриће нове просечне потрошачке корпе у мају 2025. године била је потребна једна просечна зарада, а за покриће нове минималне корпе било је довољно 0,52 просечне зараде. Потрошачке цене у мају 2025. године, у поређењу са истим месецом претходне године, повећане су за 3,8 одсто, док су у поређењу са децембром 2024. године, повећане за 1,7 одсто, у просеку.
Коначна потрошња домаћинстава ХФЦЕ у Србији је према подацима Евростата 2024. године достигла ниво од 67,4 одсто ЕУ просека. Када је реч о храни и пићу, скоро трећина потрошње или 31,56 одсто учествује у потрошачкој корпи. Цене хране и пића у Србији су знатно више него у Румунији (75,5 одсто просека ЕУ), Бугарској (88,8 одсто), Пољској (86,8 одсто), Мађарској (94,8 одсто), Словачкој (83,4 одсто), Чешкој (89 одсто), Шпанији (95,2 одсто). Наравно, храна у Србији знатно је скупља него у БиХ (83,2 одсто просека ЕУ), Црној Гори (84,4 одсто), Македонији (73,4 одсто) и Турској (76,7 одсто), показују подаци Евростата.
Када се ради о обући и одећи, ту смо отприлике на просеку ЕУ. Код одеће смо у прошлој години имали цене за око 10 одсто ниже од просека ЕУ, а мало смо скупљи него у Бугарској, Румунији и Мађарској.
Проф. др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, каже за „Политику” да пензионери једногласно подржавају напоре државе да донесу нови пакет мера који би требало да им уштеди део пензије која се највећом мером троши за храну и лекове. Исто тако, највећи број пензионера сматра да је због уличних немира и њихов стандард пољуљан и брину шта ће бити са пензијама уколико економски параметри у држави наставе да падају. Јер то ће се неминовно одразити и на раст зарада, а онда и на раст пензија које са 50 одсто прате раст плата и са исти толико раст потрошачке корпе.
– Циљ је да примања пензионера буду на нивоу од најмање 50 одсто од просечне зараде. Прошле године је тај проценат био 47 одсто. Неопходно је да се швајцарска формула плус доследно примењује и да се дође до жељених 50 процената у просечној заради, али је исто тако чињеница да ће се економским назадовањем и даљом компликацијом стања у земљи ситуација погоршати. Не треба заборавити да је и ММФ јасно ставио до знања да у овом часу нема ни повећања зарада, а ни пензија – каже Савић.
Како би помогли најстарије, Савез пензионера Србије је заједно са Фондом ПИО недавно завршио поделу више од 85.000 пакета солидарне помоћи, који су дистрибуирани општинским и градским организацијама удружења пензионера, на укупно 186 локација. Ове године је подељено 20.000 пакета више него прошле године.
– Основни критеријум за доделу пакета солидарне помоћи је био да пензија није прелазила најнижи износ пензије, односно 27.711,33 динара. У 2025. години за пакете солидарне помоћи издвојено је 180 милиона динара, што је значајно више него прошле године када је за овај вид друштвеног стандарда било утрошено 111 милиона динара – закључује проф. др Савић.
