Пише: Владан Динић
Сведок: Пензионери, многољудни у Србији, можда и најбројнији корисници свог пензионог фонда, дуго су живели под „патронатом“ ПУПС-а који је, чинило се, ставио шапу на све пензионере у Србији. Испоставило се да је ту заправо најлегитимнији (и најмногобројнији) Савез пензионера Србије, па Удружење синдиката пензионера Србије и Синдикат „Независност“…?
Проф др Андреја Савић: Питање аутентичних заступника популације наших најстаријих суграђана — корисника пензија је и политичког али и невладиног карактера. Политичког, јер садашњих 1.650.000 пензионера чине најмање четвртину бирачког тела и нормална је тежња сваке власти да оствари утицај на ову групацију у изборним циклусима. Невладиног, јер мноштво интереса различитих друштвених структура је могуће остваривати у правном оквиру Закона о удружењима. У јавности, иначе, постоји недовољна информисаност и неразумевање које се испољава преко створених стереотипа о изворним представницима групације 65+ у политичком простору, било да је реч о некој политичкој организацији или о неком политизованом удружењу које својим деловањем излази из оквира невладиног сектора. Ово питање је, поводом недавног пријема трочлане делегације пензионерских организација у Влади Републике Србије, поново актуелизовано, пре свега у медијском простору. Стога, врло кратко бих констатовао неколико битних чињеница које могу водити објективним закључцима: прво, ни једна партија не може имати ’’тапију’’ на тако масовну популацију у којој је евидентна различита политичка, идеолошка и каква год хоћете припадност; друго, Закон о удружењима је, још од 2011, стриктно обавезао све у невладином сектору као ’’добровољне, невладине, нестраначке и недобитне’’ организације; треће, пензионери у огромној већини поштују државу и представљају најдисципилинованији део друштвене заједнице. Из угла најстарије, најмасовније и најзаступљеније институционалне мреже републичке организације Савеза пензионера битна одредница је повезивање и артикулација статусних интереса свих 169 општинских, градских, окружних и покрајинских удружења пензионера у социјалном дијалогу са надлежним државним институцијама. И управо је недавни састанак у Влади, после много година, показао да се тај дијалог мора водити са изворним заступницима, поготову ако су усагласили своје ставове, а који коректно и објективно могу допринети налажењу најбољих решења у датим околностима.
С: Недавно су први људи ових удружења после много, много времена стигли у Владу Србије (примили су вас премијер Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали и ресорни министар проф. др Дарија Кисић) и јасно и прецизно изнели легитимне ставове пензионера и чини се — с оптимизмом напустили просторије Владе. Да ли ће тај Ваш оптимизам донети и опипљиву (новчану) корист армији пензионера, који су, изгледа, били и још увек су на крају реда за повећање примања?
А.С: чињеница да је, попут Социјално-економског савета по питању Закона о раду, отворен простор за сличан социјални дијалог у области система пензијско-инвалидског осигурања, значи да је коначно учињен помак и да постоји свест о потреби другачијег уређења једне од фундаменталне области која је вишедеценијски урушавана. Тренутак нам не иде у прилог због глобалне геополитичке и економске неизвесности која је можда најтежа после Другог светског рата, али су — са наше стране — припремљене валидне анализе и елаборати у свим сегментима система ПИО, који ће бити детаљно разматране на мешовитој Комисији за праћење и пимену прописа у овој области. С обзиром на општи интерес, лично ћу се заложити да у овај процес буду укључена и нека удружења пензионера, настала после 2014.године, која су у протеклом периоду испољила динамизам у предлагању економски одрживих решења.
С: Поменули сте комплексност ваших анализа у овој области. На шта конкретно мислите?
А.С: Као што се на састанку у Влади није могло детаљније разговарати о бројним сегментима система ПИО, тако је немогуће и у овом разговору све подробније појаснити, поготову што су све наше анализе и елаборати поткрепљени бројним статистичким подацима из више званичних извора. Ипак, да набројим нека од тих важних питања: 1. усклађивање пензија до краја ове и почетком идуће године (Влада је најавила повећање пензија 1. новембра о.г. од 9% и 1.јануара идуће године од 11,2%, што кумулативно чини повећање од 19,1 %); 2. како у оквиру пројекције до 2025.г. доћи до циља да просечне пензије досегну 455 евра, ако просећна зарада буде износила 1.000 евра; 3. како кориговати ’’швајцарску формулу’’ која би зауставила пад пензија; 4. како решити статус око 300.000 социјално угрожених лица старијих од 65 година због чега је потребна израда социјалних карата у циљу утврђивања висине социјалне помоћи; 5. како решити укидање казнених поена (0,34% за сваки месец који недостаје до пуног старосног услова за све пензионере-губитнике транзиције приликом стечаја и гашења фирми; 6. како изнаћи начин да се изврши надокнада оним пензионерима што им је током фискалне консолидације у периоду 2014–2018. одузето кроз смањења висине пензија; 7. преиспитивање приватизација бања и друге имовине стечене пензионерским фондовима у ранијем периоду и др. Свестан сам да ово може изгледати као инвентар жеља, али су то пројектовани оквири у којима се креће активност изворних заступника пензионерске популације. Сва ова питања подразумевају стратешки приступ државе преиспитивањем постојеће концепције система пензијско- инвалидског осигурања и, у складу са тим, будућег модела државне организације у овој области, јер се показало да су све измене и допуне законских решења након 2.000 биле парцијалне, недовољне, на дужи рок неодрживе и на штету пензионера.
С: Стално се, као оправдање помиње некаква „швајцарска формула“? Већина пензионера о томе слуша годинама, али практично нико не објашњава ТАЈНУ „швајцарске формуле“ и зашто се не примењује.
А.С: Примена модела ‘’швајцарске формуле’’ од 2020.године није у пракси одржала однос: 50% од раста просечне зараде плус 50% раста инфлације. Да не улазимо у блиску прошлост, када су просечне пензије износиле много више (нпр. 62% у односу на просечну зараду 2009.г. или 55,6% у односу на просечну зараду 2012.г.) констатујемо да је тренд пада евидентан и да, другим речима, пензије не прате плате (нпр. удео пензија у првој половини 2022. је износио 42,6% у просечној нето заради, а присутна су — због глобалне кризе — и инфлаторна кретања која озбиљно угрожавају куповну моћ). Такође, треба увести обавезу да се пензије два пута годишње усклађују због инфлације, што је правило које увелико важи и за различите облике сцијалне помоћи. Због тога је, по нашим анализама, потребна њена надоградња у оквиру стабилизације Фонда на економски одрживом и друштвено прихватљивом нивоу.
С: Ви сте сада и народни посланик, истина као јавна личност, са изборне листе СПС-а, да ли можемо да се надамо да ћете Ви бити и глас пензионера у парламенту Србије, а не само „заступник“.
А.С: За ове три године сам, обављајући дужност челника републичке организације пензионера, обишао скоро све наше чланице широм Србије и стекао непосредну перцепцију шта мисли ‘’база’’, поготову већински део од близу милион пензионера који примају пензију испод просечне пензије која сада износи непуних 31.000 динара. На моју одлуку да прихватим позив социјалиста да будем на њиховој посланичкој листи утицао је не само њихов програм у делу социјалне политике који је убедљиво најкомпатибилнији са нашим програмом, него и већински консензус ‘’базе’’ која није била задовољна заступањем и залагањем оних парламентарних странака које су програмски само декларативно предвидели бригу за статусна питања најстаријих наших суграђана. У годинама у којима сам, у мени је присутна жеља не за грађењем политичке каријере, већ да добијем прилику да на најкомпетентнијем политичком месту аргументовано заступам укупну пензионерску популацију. Они су стварали ову државу и најмање што држава треба да учини за њих је да учини што више да њихов живот у овој старосној доби буде достојанственији.
Ко је Проф. др Андреја Савић?
Професора др Андреја Савића, првог шефа Безбедоносни информативне Агенције у Србији, данас председника Савеза пензионера Србије не би требало посебно представљати: Завршио је Факултет политичких наука на Универзитету у Београду, на коме је и магистрирао из области комуникација и масовних медија. Докторирао је на Факултету безбедности Универзитета у Скопљу…Објавио је 12 књига у својству аутора или коаутора и већи број научних чланака. Био је предавач, шеф катедре и дугогодишњи начелник Образовно-истраживачког центра на Институту безбедности у Београду, ванредни професор на Факултету цивилне одбране Универзитета у Београду и редовни професор на Криминалистичко-полицијској академији у Београду. Ангажован је као спољни сарадник-гостујући професор на Факултету политичких наука на постидипломским студијама из области тероризма и организованог криминалитета, Правном факултету Универзитета у Крагујевцу на струковним студијама националне безбедности и Факултету за пословни менаџмент — област цивилне безбедности у Бару, Црна Гора.
Научна област којом се бави је друштвено-хуманистичка, уже поље безбедносних дисциплина. У дугој радној каријери радио је у МУП-у Р.Србије и Институту безбедности. Сада је директор Академије за дипломатију и безбедност у Београду. Уз то, и ту област никако не би смели да заборавимо био је председник Шаховског савеза, активан шахиста, мајсторски кандидат са снагом мајстора, играо је и игра за ШК “Београд” где постиже одличне резултате…
У приватном животу изузетно коректан човек, надпросечно образован, изузетан саговорник, одличан аналитичар и једноставно човек од речи и карактера…Његовим доласком на место председника Савеза пензионера Србије добили су пре свега — пензионери, њих 1.650.000, а бројни помаци у побољшању статуса људи који су одрадили свој радни век се осећају, а од нове године та бројна групација ускоро ће то и практично осетити кроз најављивана и договорена повећања пензија…
