Од када је прошле године уведен овај начин усклађивања пензија, примања најстаријих су на нивоу од око 46 одсто просечне плате.
Статистички подаци да је међугодишња инфлација у априлу износила 2,8 одсто, као и да су у том месецу повећане цене хране и безалкохолних пића (2,6 одсто), одеће и обуће (1,7), транспорт (један одсто), као и да су поскупели вода, електрична енергија, гас и друга горива, здравство… отворили су питање колико пензионера у Србији са својом просечном пензијом од 29.378 динара може да испрати сва та поскупљења, будући да им се примања усклађују једном годишње.
Добра страна је што им је држава од почетка пандемије вируса корона помагала кроз једнократну подршку, те и ове године треба да добију 50 плус 60 евра. Али, ни то није дугорочно решење јер та помоћ не улази у основицу за повећање принадлежности.
Пензионери већ сада знају да ће им се од наредне године примања повећати за износ који је био и лани за нешто више од пет одсто, али с друге стране брине што су пензије све време од увођења швајцарске формуле испод 50 одсто од просечене зараде, што већ доводи у питање колико је квалитетан живот ове вишемилионске популације.
Упитан како дугорочно решити проблем висине пензија како оне не би много заостајале за зарадама Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине каже да је то могуће само изменом швајцарске формуле и то тако што би се принадлежности убудуће усклађивале 70 одсто с растом зарада и 30 процената с растом цена на мало. У том случају би било мање вероватно да оне падају испод 50 одсто у просечној заради.
На питања каква је пракса у земљама које такође примењују швајцарску формулу, да ли и тамо пензије падају испод 50 одсто, он одговара да је њима сасвим свеједно да ли се оне усклађују 50 с растом зарада и исто толико с растом цена или је однос 70 према тридесет, јер су плате тамо четири, пет и шест пута веће од српских и пензије то прате.
– Да би принадлежности у Србији са садашњих 200 евра дошле на 450 оне морају значајније да се усклађују с растом зарада, а све у циљу да корак по корак дођемо до тога да пензије 100 одсто прате раст зарада – наводи Ненадић.
На констатацију да би то био велики удар на републички и буџет ПИО фонда, он објашњава да не би и да ако хоћемо ово да урадимо примања пензионера морају да се усклађују брже од раста зарада.
Додаје да ће то уз још већи привредни раст и финансијску стабилност моћи да се оствари. Тим пре што се сада знатан део новца за исплату пензија издваја и из касе ПИО фонда која је очишћена од свих спорних инвалидских пензионера који су у укупном броју учествовали са скоро 40 процената. Данас је њихово учешће смањено на 15 одсто. Осим тога пооштрена је граница за одлазак у пензију, дуже се ради па се дуже и уплаћују доприноси, што значи и више новца у каси пензијског фонда.
Ненадић каже да не губи наду што се побољшана швајцарска формула није нашла у најновијој недавно усвојеној измени и допуни Закона о ПИО коју су заједно предлагали са Савезом пензионера Србије, наглашавајући да је разлог томе највероватније то што су у питању биле само техничке, а не суштинске измене, али да ће и оне доћи на ред.
– Добро је што је уопште од прошле године уведена пракса усклађивања пензија с швајцарском формулом али однос 50 према 50 треба што пре мењати јер је овако обрачуната принадлежност далеко и од минималне потрошачке корпе која износи 38.000 динара а још даља од просечне.
Проф. др Андрија Савић председник Савеза пензионера Србије наводи да је тешко очекивати да ће се начин усклађивања пензија сваки пут када падну испод 50 одсто мењати до краја године. Иста је ствар и када је реч о предлогу савеза да се принадлежности убудуће усклађују 70 одсто с растом зарада и 30 процената с растом инфлације, како би се обезбедило спорије смањивање учешћа пензија у односу на зараде. Овај предлог полази од тога да су принадлежности економска, а не социјална категорија, па као таква мора да обезбеди достојанствени живот за кориснике и не би смела да падне испод одређеног параметра, наглашава он.
– У јануару ове године просечна пензија усклађена по швајцарској формули за 5,9 одсто учествује у просечној заради са 46,5 процената, а јасно је да се ће учешће смањивати наредних месеци и година, јер је то предодређено применом ове формуле. Због тога за пензионере није повољна швајцарска формула већ је потребно смањити утицај потрошачких цена, а повећати утицај зарада. Наш предлог неће изазвати финансијске тешкоће, јер је присутан повољан раст БДП-а, који то омогућава, а финансијски издаци нису битније повећани. Као пример наводимо уколико је у току године кретање инфлације два одсто, а зарада осам процената, према швајцарској формули усклађивање пензија би износило пет одсто, а по достављеном предлогу, то јест по побољшаној швајцарској формули 30 одсто потрошачке цене и 70 процената зараде, усклађивање пензија би износило 6,2 одсто – закључује Савић.
