У петак, 14. маја 2021. годинеКонференцију поводом представљања Посебног извештаја о дискриминацији старијих грађана, заједнички су организовали Народна скупштина Републике Србије и Повереник за заштиту равноправности у сарадњи са Популационим фондом Уједињених нација.
Јавно слушање су заказали Председник Народне скупштине Републике Србије, Ивица Дачић и Повереница за заштиту равноправности, Бранкица Јанковић. Исто је организовано у форми комбинованог догађаја, уз присуство говорника и ограниченог броја присутних у сали, као и онлајн учешће гостију, у складу са прописаним здравственим мерама.
На овој конференцији, испред Покрета трећег доба Србије, учествовали су проф. др Андреја Савић и проф. др Момчило Талијан.
Један од говорника, у оквиру другог панела „Улога цивилног сектора у унапређењу положаја старијих и Агенде 2030, био је проф. др Андреја Савић, Председник Покрета ТДС и председник Савеза пензионера Србије.
У излагању “Улога цивилног сектора у унапређењу положаја старијих и имплементација Агенде 2030’’, професор Савић је, између осталог, истакао:
Иако је попис становништва, из епидемиолошких разлога, померен за идућу, 2022, наше процене су да у земљи има, поред 1.692.282 пензионера са крајем 2020, и око 230.000 старијих преко 65 година који нису у статусу пензионера, тако да се укупан број најстарије популације приближио цифри од 2 милиона људи, у односу на садашњих непуних 7 милиона укупне популације. Какогод да се ова популација анализира, она на свим пољима заузима позицију висококотиране, потрошачке и тржишне циљне групе, са веома поузданим друштвеним и политичким потенцијалима. Међутим, има се утисак да је групација, у мањој или већој мери, маргинализована, уз схватања да је трошак и оптерећење за државу до (не)намерне старосне дискриминације кроз разне облике деловања: у здравству, пословном банкарству, осигурању, медијима… Списак је неограничен и подразумева малтене све области друштвеног живота.
Неспорно је да положај старијих грађана и грађанки представља интердисциплинарну област, са политичким, правним, социолошким, економским, здравственим, културним, безбедносним и другим цивилизацијским аспектима. Стога, идентификовање кључних проблема и препорука за унапређење стања представља врло захтеван и сложен посао, укључујући међусекторску сарадњу, за креаторе државне политике у овој области. Улога цивилног сектора је, сходно примерима добре праксе у развијеним грађанским демократијама, изузетно важна не само као корективног фактора него и као важног партнера у осмишљавању и реализацији јавних политика које треба да обезбеде равноправан третман старијих у погледу остваривања свих права и коришћења услуга у свим областима друштвеног живота, посебно услуга из социјалне и здравствене заштите.
Напори који се последњих година чине од стране Повереника за заштиту равноправности заслужују пажњу и у том смислу имају пуну подршку од стране Покрета трећег доба Србије. Сматрамо да је и наше учешће на овом скупу почетак успостављања новог стратешког парнерства у остваривању заједничких задатака од обостраног интереса.
Стога је ова невладина организација, као најмасовнија организација цивилног друштва, са инфраструктуром Савеза пензионера Србије коју чине 170 удружења на покрајинском, окружном, градском и општинском нивоу, са око 650.000 регистрованих чланова, од изузетног значаја за све активности на националном плану. Из тих разлога, моја перцепција теме проистиче из онога што се одвија у оквиру активности како Покрета тако и републичке организације пензионера.
Покрет трећег доба Србије већ 15-так година води кохерентну и целовиту активност на републичком нивоу поводом унапређења спортско-рекреативних, културних и здравствених садржаја најстаријих, чиме се не само умањују неки видови дискриминације већ и оплемењују активности најстарије популације становништва. То је урађено кроз организацију Олимпијаде спорта, здравља и културе како на нивоу региона, тако и на националном, републичком нивоу.
Препознатљивост ових манифестација се огледа и у чињеници да су признате и подржане од стране државе, како у финансијској подршци, тако и код прихватања покровитељства од стране институције председника државе. Овај вид активности представља не само бренд републичке организације пензионера, него – по нашем мишљењу – и важан допринос наше организације напорима да се старосна дискриминација – латентна или стварна – што више сведе на друштвено прихватљиву меру.
Са становишта препорука датих на основу резултата истраживања, председник Савић је указао на неколико аспеката социјално-економског положаја, као полазног репера у даљим анализама дискриминације старих, а на основу праксе и ставова у чланицама САПЕНС-а, и то :
Како обезбедити финансијску сигурност у старости?
Како применити тзв. Швајцарску формулу за усклађивање примања најстаријих, по којој просечна пензија у Србији не сме да буде мања од половине просечне зараде.
Питање тзв. Социјалних пензија
Питање унапређења квалитета институционалног оквира
На крају излагања потенцирао је потребу унапређења медијског положајa, подсећајући да Закон о јавним медијским сервисима (чл.7) предвиђа да се кроз програмске садржаје остварује јавни интерес у задовољавању потреба у информисању свих делова друштва без дискриминације, водећи рачуна о друштвено осетљивим групама у које спада и старији део популације. Старије особе готово и да немају прилику да саме укажу на свој положај у друштву и истакну своје проблеме и предлоге.
Према једном истраживању (ФПН БУ), на узорку од 15.000 написа, о старијим особама пише се само у 3% прилога, а од тога у 90% говоре други (представници власти, аналитичари и др.)
