Повишицу од пет одсто неће добити сви пензионери. – За оне који примају више од 25.000 динара мањи је проценат увећања
Између најављеног повећања пензија од пет одсто и тога да примања најстаријих од наредне године поново почну два пута годишње да се усклађују с растом цена на мало и БДП-ом пензионери би сигурно изабрали ово друго. Али, ову популацију од 1,7 милиона нико није питао шта је за њих боље, каже Ђуро Перић, председник Савеза пензионера Србије, о чему су прошле недеље разговарали са Зораном Ђорђевићем, министром рада.
– Инсистирамо да се буџетом за 2018. предвиди или потпуно укидање привремено умањених пензија или да се новац за пензије у наредној години обезбеде у већем проценту, кроз прерасподелу укупне потрошње – каже он.
Када је реч о ових пет одсто, ту нема повећања, објашњава, већ само усклађивања пензија. Да би оне биле увећане, морају бити враћене на ниво пре умањења. А то се неће догодити, како је потврђено и у допису Министарства рада достављеном Савезу, где дословце пише „да предлози у вези с повраћајем новца на име смањења пензија немају одговарајућу правну основу, већ се оваква одлука сматра коначном”.
– Ових пет одсто неће линеарно добити сви пензионери, већ само они којима пензије нису ни умањиване. Сви они који примају више од 25.000 динара добиће мање од пет одсто, јер се ово повећање рачуна на износ пре умањења пензија (односно на износ пензије који је у решењу), па се умањује 22 или 25 одсто. То значи да се онима с примањима већим од 25.375 динара ово „повећање” умањује 22, а свима који примају пензију од 40.600 ових пет одсто се умањује 25 одсто – каже Перић.
Рачуница Савеза пензионера Војводине, коју су упутили и премијерки Ани Брнабић, показује да би пензије дошле на ниво пре реалног било би потребно да се пензијска потрошња номинално повећа око 15 одсто и то по основу инфлације 10 одсто и Закона о привременом умањењу пет до шест процената.
Да би прва наредна мера владе требало да буде укидање привремено умањених пензија, слаже се и Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а у Скупштини Србије. А ако то већ није могуће одједном, због удара на буџет, јер би то износило око 25 милијарди динара, закон треба постепено мењати, с тим што би крајњи рок морао бити наредне године, када већ није ове, каже Чолаковић.
