Почетна Вести Eкономско-социјални положај пензионера Србије

Eкономско-социјални положај пензионера Србије

373
ПОДЕЛИ

 

На седници Извршног одбора Савеза пензионера Србије, одржаној 10.11.2017. године, разматран је актуелни економско-социјални положај пензионера Србије, по следећим параметрима:

  1. Кретање броја пензионера

На крају 2016. године било је укупно 1,728.138 корисника пензија, да би крајем августа 2017. године, тај број пао на 1,715.098 корисника пензија. У наведеном периоду забележено је смањење броја пензионера за 13.040 или за -0,8%. Разлози за смањивање броја корисника пензија су повећана смртност пензионера, оштрија старосна граница за остваривање права на пензију, као и жеља за дужим радом због изузетно неповољног социјалног положаја пензионера.

Посматрајући кретање броја пензионера по категоријама, стање је следеће:

  • Категорија запослени крајем августа 2017. године броји 1,440.385 пензионера, што је за 8.893 или за -0,6% мање у односу на крај 2016. године. У категорију запослени укључени су и корисници војних пензија;
  • Категорија пензионера самосталне делатности крајем августа 2017. године броји 87.261 корисника пензије. Ова категорија пензионера има тенденцију раста последњих година, а у периоду јануар – август повећан је број пензионера за 2.046 или за +2,4%. Пензијско осигурање по основу самосталне делатности сматра се млађим осигурањем, јер је нешто касније заживело, и сада настаје период бржег остваривања права на пензиу.
  • Код категорије пензионера пољопривредници, долази до значајнијег смањивања броја корисника пензија. У периоду јануар – август мање их је за 6.193 пензионера или -3,2%, тако да их крајем августа 2017. године има 187.452 корисника пензије. Овде се ради о остарелим пољопривредним домаћинствима и пензионерима, а неадекватан начин регулативе за ово осигурање спорије повећава број осигураних пољопривредника уз огромна дуговања по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

  1. Кретање пензија током 2017. Године

Пензионери Србије су у 2017. годину ушли знатно осиромашени и са израженим социјалним тешкоћама, јер у периоду од 2012. године, пензије нису усклађиване са кретањем инфлације, односно са кретањем потрошачких цена или су усклађиване у нижем проценту од остварене инфлације и на тај начин се топила вредност пензија, а њихова куповна моћ била је све слабија. Такав однос, према пензионерима и њиховим пензијама, има за последицу следеће стање 31.12.2016. године:

  • Просечна пензија свих категорија износила је 23.799 динара;
  • Категорија запослени 25.543 динара;
  • Категорија самосталне делатности 24.031 динара;
  • Категорија пољопривредници 10.641 динар.

У наведене просечне износе пензија ушло је и номинално повећање од 1,50%, јер се примењује од 01.12.2016. године.

У протеклом периоду 2017. године, није се мењала вредност пензија, изузев ситних одступања на које су утицале пензије остварене током 2017. године.

У месецу августу 2017. године, просечне пензије у Србији, износиле су:

  • За све категорије пензионера 23.815 динара;
  • За категорију запослени 25.521 динар;
  • За категорију самосталне делатности 23.916 динара;
  • За категорију пољопривредници 10.661 динар.

Износ најниже пензије за категорију запослени и самосталне делатности у 2017. години, износи 13.655,92 динара. Мање од износа најниже пензије  за категорију запослени и самостане делатности у августу месецу 2017. године, пензију је примило 166.208 корисника пензија, а најнижи износ пензије примило је 106.976 корисника пензија, односно укупно до најнижег износа пензије 273.184 корисника пензија.

Категорија пензионера пољопривредници има износ најниже пензије у висини 10.735,97 динара. Мање од најнижег износа и најнижи износ пензије у категорији пољопривредници, пензију прима 171.698 корисника пензија.

До просечног износа пензије, који износи 23.815 динара, за све категорије пензионера, у месецу августу 2017. године, пензију је примило 949,574 корисника пензије. До износа просечне зараде без пореза и доприноса, која је у августу 2017. године износила 47.220 динара, пензију прима 94,9% од укупног броја корисника пензија, а веће пензије од наведеног прима само 5,1% корисника пензија, или 87.465 од укупног броја 1,715.098 корисника пензије.

  1. Разлози који су довели пензионере у стање социјалне беде

Показатељи о износима пензија и броју корисника пензија, који примају пензије, до најнижих износа или до просечне пензије за све категорије пензионера недвосмислено показују какав је социјални положај корисника пензија у Србији. Може се слободно констатовати да је поражавајући и потребно је указати шта је довело до таквог социјалног положаја пензионера.

Основни разлог јесте, што пензије нису пратиле кретање инфлације од 01. априла 2012. године, па све до краја 2015. године. У том периоду инфлација је кумулативно повећана за 15,6%,  тако да је смањена  реална вредност пензија и њихова куповна моћ за 10,6%, јер су пензије номинално усклађене само за 5%.

Обавезност усклађивања пензија са инфлацијом је основ пензијског система. Таква обавеза, је прописана чланом 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, а има за циљ да заштити вредност пензија од инфлаторних утицаја. Да нема овакве регулативе, пензијски систем би могао бити урушен, под инфлаторним утицајима, а што практично показује и инфлаторни утицај  у Србији у наведеном периоду који је довео до урушавања вредности пензија.

Обавезност усклађивања пензија са инфлацијом произилази и из Међународне конвенције о основним људским правима и додатних протокола уз Конвенцију, јер је пензија својина пензионера и не може се умањивати. Такав став има и Уставни суд Србије, по коме пензије остварене у систему обавезног пензијског осигурања Србије представљају својину или имовину пензионера (Саопштење Уставног суда од 25.09.2015. године). По члану 58. Устава Србије  у изузетним околностима, као што је, ратно стање или друге претње за државу, имовина се може одузети или умањити, али се мора, по истом члану Устава, надокнадити по тржишним условима и уз краће трајање ванредних мера.

Ослањајући се на одредбе члан 58. Устава Србије, Народна скупштина Србије је у месецу октобру 2014. године, усвојила Закон о привременом уређивању начина исплате пензија, којим су пензије веће од 25.000 динара, прогресивно умањене за 22% односно, 25%. Наведени Закон није у целини испоштовао члан 58. Устава Србије, а то је, да се утврди рок и повраћај одузете својине. После пуне три године умањивања пензија, које се још увек умањују, пензионери не знају када ће престати умањивање и када ће им се вратити одузета својина.

Уставни разлози за умањивање пензија  одавно су престали. У држави нема ванредног стања, економски услови су позитивни, као и јавне финансије Србије, али се и даље, према пензионерима, примењују ванредне мере одузимања њихове егзистенцијалне својине.

Током месеца октобра 2017. године, могли су се у јавности чути ставови, да номинална повећања пензија крајем 2015. године за 1,25%, затим крајем 2016. године у висини 1,50%, као и најављено номинално повећање од 5,0% представља враћање пензија умањених по Закону о привременом уређивању начина исплате пензија.

Овакви ставови су неодрживи и уколико би неким случајем били прихваћени, довели би до грубог нарушавања пензијског система и поремећаја у односима пензија остварених у складу са Законом о пензијском и инвалидском осигурању.Сви пензионери обухваћени Законом о привременом уређивању начина исплате пензија, њих око 700.000 корисника пензија имаће ниже месечне износе пензија од законом остварених права на пензију. Нови корисници пензија који ће остваривати право после престанка примене Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, имаће знатно веће пензије, па чак и ако су им услови за остваривање права на пензију (уплаћени пензијски  допринос) знатно неповољнији у односу на садашње пензионере обухваћене наведеним законом. Другим речима, доћи ће до поремећаја пензија, за пензионере који су под истим условима остварили право на пензију.

Најављено номинално повећање пензија од 5%, требало би да покрије текућу инфлацију у 2018. години и евентуално уколико инфлација буде нижа, да надокнади део пропуштеног усклађивања са инфлацијом из претходних година.

Номинално повећање пензија из децембра 2015. године од 1,25%, било је ниже од пренете инфлације која је износила, мерена децембар 2016. године у односу на децембар 2015. године 1,6%. Номинално повећање пензија од 1,50%, а које се односи на 2017. годину, за сада је знатно ниже од инфлације у периоду јануар – септембар 2017. године, која износи 2,8%. Према томе, није дошло до реалног раста вредности пензија у 2016. години и 2017. години.

Када се говори о повећању пензија не узима се у обзир дефлатор, као код свих других показатеља. Примера ради Републички завод за статистику приказује у својим званичним саопштењима номинално и реално кретање зарада, Бруто домаћи производ изражава се у реалним стопама као и сви други економски показатељи. Само се пензије саопштавају у номиналним величинама и тако се ствара лажна слика о њиховом повећању, а стварност је супротна, јер је реална вредност пензија све нижа и куповна моћ мања. Такво посматрање пензија мора се променити.

На основу свега изнетог, Савез пензионера Србије и његове чланице Савез пензионера Војводине и сва градска и општинска удружења пензионера Србије захтевају:

  1. Да се услед значајно умањене вредности пензија по основу инфлације ниво од 5% употреби за номинално повећање свих пензија у висини од 5% почев од 01.01.2018. године.
  2. Да престане примена Закона о привременом уређивању начина исплате пензија и да се пензије врате на ниво пре умањивања.
  3. Да се врате суспендоване одредбе Закона о пензијском и инвалидском осигурању о усклађивању пензија са кретањем инфлације у Србији и то два пута годишње.

Сва друга решења која су супротна Закону о пензијском и инвалидском осигурању и Уставу Републике Србијеза пензионере су неприхватљива.

Са чињеницама и захтевима упознати: председницу Владе Републике Србије; Mинистра финансија; Mинистра за рад, запошљавање, борачку и социјалну политику; Директора Фонда ПИО и јавност.

Председник

Ђуро Перић