Савез пензионера Србије (у даљем тексту САПЕНС) има вишедеценијску традицију и представља највећу организацију цивилног друштва у Републици Србији. Потиче од Удружења пензионера Народне Републике Србије, које је основано 2. фебруара 1946. године. Прва седница Главне управе одржана је 30. априла 1946. године, а 11. маја 1947. године, Удружење одржава свој Први конгрес. Од 1958. године Удружење пензионера Србије мења назив у Савез пензионера СР Србије и у континуитету ради до данашњих дана, како у оквиру различитих формата заједничке југословенске државе (ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, Државна заједница Србија и Црна Гора), тако и у оквиру Републике Србије.
Правни основ актуелног функционисања САПЕНС-а чине: Закон о удружењима („Службени гласник Републике Србије“ бр. 51/2009. од 14. 07. 2009.), Закон о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РСˮ, бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 –УС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 –УС, 86/19, 62/21, 125/22 и 138/22), Стратегија активног и здравог старења у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године („Сл. гласник РС“, бр. 84/2023), Правилник о друштвеном стандарду корисника пензија Републичког фонда пензионог и инвалидског осигурања („Службени гласник РС”, бр. 3/2023 и 115/2023) и Статут Савеза пензионера Србијец (2016).
Савез је добровољно, невладино, нестраначко, недобитно и социјално-хуманитарно удружење, засновано на слободи удруживања репрезентативних општинских, градских и покрајинских удружења пензионера, као и других удружења, организација чији су циљеви и задаци компатибилни са циљевима и задацима Савеза, ради остваривања и унапређивања заједничких интереса и циљева.
Окосницу институционалне мреже САПЕНС-а представља доследна примена критеријума административно – територијалне поделе Републике Србије на локалне самоуправе у оквиру 24 округа, града Београда и покрајина Војводине и Косова и Метохије. Његову институционалну мрежу чини 169 удружења – репрезентативних на нивоу општина и градова, као и сложеније организације које координирају активности удружења по територијалном принципу (градска организација Београда и покрајински савези). У пракси постоји знатно већи број удружења формираних на основу Закона о удружењима (најмање 3 члана оснивача) које у своме називу имају неки префикс да су пензионерска, али нису чланице Савеза пензионера пошто су основане од неких политичких организација (законски сукоб интереса), или од стране неких привредних субјеката (комерцијални разлози). У неким сложенијим организацијама, осим репрезентативних општинских и градских удружења, учлањена су и поједина струковна – гранска удружења пензионера која нису у саставу репрезентативних синдиката пензионера “Независност“ и Савеза самосталних синдиката Србије (Савез пензионера Војводине (7) и Градска организација Београда (15), На подручју Савеза пензионера КиМ-а, чији рад је обновљен 2021.године, постоји 14 регистрованих општинских удружења пензионера, од укупно 21 општине са српском већином.
Носиоци координације у јединицама локалне заједнице на територији округа су удружења у седишту округа, градска организација пензионера Београда, Савез пензионера Војводине и Савез пензионера Косова и Метохије. Кровну координацију свих чланица на републичком нивоу обавља САПЕНС, који их заступа у социјалном дијалогу са надлежним државним институцијама и у међународној сарадњи, као и у свим облицима заједничког деловања са Републичким фондом пензијско-инвалидског осигурања.
Са оваквом организационом структуром на целој територији Републике Србије и бројем регистрованих чланова који се креће око 50% од 1.650.000 пензионера који тренутно чине укупну пензионерску популацију, на основу Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Савез пензионера Србије има утврђену репрезентативност на нивоу Р. Србије.
САПЕНС делује на начелима заједништва интереса и јединства у уређивању међусобних права и обавеза чланица. Своје програмске циљеве остварује у области заштите права и интереса пензионера, унапређења и побољшања материјалног, социјалног и опште-друштвеног положаја пензионера чланица Савеза, руководећи се, при томе, Правилником о друштвеном стандарду корисника пензија Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање („Сл. Гласник РС“ бр. 3/2023, 18/2023,115/2023 и 28/2024)
Друштвеним стандардом корисника пензија у смислу чл. 2 овог правилника сматра се:
- Рехабилитација корисника пензија у здравствено-стационарним установама и бањско-климатским лечилиштима.
- Културне и спортско-рекреативне манифестације чији је циљ подстицање интеграције старих лица у друштво.
- Солидарна помоћ корисницима пензија у пакетима са основним животним намирницама и средствима за хигијену, као и друге врсте помоћи, у циљу унапређења стандарда корисника пензија.
- Давање одређених погодности корисницима пензија који су корисници пензионерских картица које издаје Фонд.
- Развој социјалног дијалога и међународне активности.
Осим реализације поверених послова из области друштвеног стандарда, Савез пензионера Србије спроводи и друге активности:
– активно иницира и учествује у креирању политике државних и других органа, који су од интереса за пензионере на свим нивоима њиховог организовања;
– покреће иницијативу за унапређење, осавремењивање и реформу система ПИО и залаже се за доследно остваривање законом утврђених права пензионера;
– прати и предузима мере за унапређење система здравствене и социјалне заштите корисника пензија;
– залаже се за заштиту пензионера од дискриминације и заштиту људских права, као уставних категорија;
– проучава и упознаје чланице Савеза са актуелним документима Европске уније од значаја за живот и рад пензионера и даје смернице за рад у вези са тим;
– учествује на конкурсима, програмима и пројектима од интереса за пензионере које објављује Влада Р. Србије и други субјекти;
– подстиче и кординира активности чланица Савеза на решавању питања од заједничког интереса.