Овакав начин усклађивања примања за најстарије је одржив не само у кратком већ и у дугом року – до 2070. године, каже др Никола Алтипармаков из Фискалног савета за наш лист
Најава председника Србија Александра Вучића да би просечна пензија 2030. године могла да износи 750 евра, охрабрење је за више од 1,7 милиона најстаријих да ће држава наставити са редовним усклађивањем и исплатом принадлежности као и протеклих година. Просечан износ пензије за јануар 2026. године износи 56.843 динара, с тим што пензионери Фонда ПИО запослених имају око 60.925, инвалидски просечно по 51.787, а породични пензионери – 45.046 динара.
Колико је швајцарска формула плус којом се пензије усклађују и са растом зарада гарант најаве да би до 2030. године ова примања могла да буду 750 евра и да ли нешто треба додати овој формули др Никола Алтипармаков, из Фискалног савета каже за „Политику” да прелиминарни резултати (званични ће бити објављени крајем овог месеца) потврђују да је проширена швајцарска формула одржива не само у кратком већ и у дугом року – до 2070. године (период којим је анализа и обухваћена).
– Проширена швајцарска формула ће омогућити константно повећање пензија у реалном износу и на економски одржив начин, уз финансијску стабилност пензијског фонда. Притом, очекиване финансијске перформансе српског ПИО система су у складу с европским трендовима, па чак нешто и боље од просека Европске уније, што потврђује исправност имплементираних реформи и изабраних решења која је потребно задржати и поштовати и у наредном периоду – каже Алтипамарков.
Модел старења с пројекцојом до 2070. године који је рађен уз подршку Владе Немачке и Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, а на њему су активно учестовали Влада Србије и Фискални савет потврдио је да ће удео просечне пензије у заради бити релативно стабилан у наредних 20 година као и да ће пензионери моћи да очекују значајно повећање реалне куповне моћи својих пензија у будућности. Пројекције показују да ће кумулативна стопа раста просечне свеукупне пензије бити за 153 одсто већа од кумулативне стопе раста индекса потрошачких цена.
Кључна оцена је да је пензијски систем Србије фискално одржив на други рок. Систем ће задржати стабилан удео расхода за пензије у БДП а постепено ће се још додатно смањивати будџетси трансфери за финансирање расхода за пензије.
Један од важних налаза је и да повећање старосне границе за одлазак у пензију на 67 до 68 година, због уграђене формуле за обрачун пензија не би довело до већих уштеда у пензионом систему. Наиме, повећањем границе за одлазак у пензију, смањили би се приливи али то не би довело до смањења расхода, јер би се пензије морале усклађивати са зарадама, што јесте већи трошак и подразумева већи степен индексације.
Проф. др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије, каже да је унапређена швајцарска формула умногоме помогла да пензије не заостају много за зарадама, али и да све прогнозе о будућем расту пензија исто толико зависе и од глобалне ситуације, јер смо и сами сведоци свакодневних ратова у свету који утичу и на раст цена и свеукупне економске пројекције.
– Савез и пензионере свакако радују ове вести и пројекције које иду у прилог већег раста пензија, јер држава потврђује да дугорочно брине о старима, али треба увек имати на уму да дуготрајна криза може да има негативне ефекте и на кретање зарада и принадлежности.
На питање да ли је просечна пензија дошла на 50 одсто просечне зараде, каже да код пензионера Фонда ПИО запослених јесте, а да је највећи разлог због чега тај однос не важи и за све друге то што су примања самосталаца и пољопривредника и даље мала и вуку просек наниже. – Зато је потребно стимулисати пољопривредне произвођаче да имају другачији поглед на своје пензије које су данас више налик социјалним давањима. А проблем је вишедеценијски и земљораднички пензионери су махом одустајали од уплата доприноса јер им рачуница није ишла наруку, јер кад би се прерачунали испало би да је оно што су уплаћивали као стаж више него што би им била пензија – каже др Савић.
– Иначе, у прилог причи о бризи за пензионере је и Правилник о друштвеном стандарду, захваљујући којем ће се и ове године бити бесплатног опоравка у бањама, али и додела пакета социјалне помоћи за које је ове године издвојено 240 милиона динара и који треба да преузме око 100.000 пензионера, чије пензије не прелазе најнижи износ увећан за 10 одсто – 34.201,32 динара – каже први човек савеза.